'Religija je opijum naroda. On je to verovao, taj mali ortak koji je patio od lose probave. Da, i muzika je opijum naroda. Taj sto mu je alkohol udarao u glavu nije mislio na to. A sada je ekonomika opijum naroda; zajedno sa patriotizmom opijum naroda u Italiji i Njemackoj. A sta u pogledu sexualnih odnosa; je li i to opijum naroda? Da, pojedinih ljudi. Nekih od najboljih ljudi. Ali alkohol je suvereni opijum naroda; oh, odlican opijum. Mada neki vise vole radio, drugi opijum naroda, jeftin radio kao ovaj kojim se on sad sluzi. A zajedno sa tim ide i kockanje, opijum ljudi, ako je ikada uopste postojao neki opijum, i to jedan od najstarijih. Ambicija je bila takodje drugi opijum ljudi, zajedno sa verom u bilo koji novi oblik vladavine. Ono sto covek zeli to je minimum vladanja, uvek manje vladanja. Sloboda, u koju smo verovali, to ime sada nosi jedno Makfadenovo izdanje. Verovali smo u to, mada za to jos nije nadjeno novo ime. Ali sta je bio onaj pravi opijum? Sta je bio pravi, stvarni opijum ljudi? On je to znao vrlo dobro. To je taman malo zamaklo za ugao onog jos bistrog dela njegovog duha koji je postojao posle dve ili tri case uvece; za koji je znao da je jos svestan (naravno, ni on vise nije to bio). Sta je predstavljalo opijum? Znao je to vrlo dobro. Sta je to? Pa naravno; hleb je bio opijum naroda. Hoce li on to upamtiti i hoce li to imati nekog smisla kad svane dan? Hleb je opijum naroda.

Revolucija, pomisli gospodin Frejzer, nije opijum. Revolucija je catharsis; extaza koja se moze produziti jedino tiranijom. Oni opijumi upotrebljavaju se pre ili posle. Mislio je razlozno, malo suvise razlozno.' E.H.